МБ: Аҳоли учун ойлик иш ҳақи асосий даромад манбаи бўлиб қолмоқда

15:56 · 10.04.2026

Миллий валютада чиқарилган суверен халқаро облигацияларнинг қандай афзалликлари бор?

12:12 · 10.04.2026

Заргарлик билан шуғулланувчи тадбиркорларга ҚҚСнинг бир қисмини қайтарилади

10:15 · 10.04.2026

Аҳоли ва тадбиркорларнинг 88 фоизи солиқларни ихтиёрий тўлаяпти — Солиқ қўмитаси

18:50 · 09.04.2026

«Барча расмий хабарлари фақат солиқ тўловчининг шахсий кабинети орқали юборилади». Солиқ қўмитаси фуқароларни огоҳлантирди

11:43 · 09.04.2026

Банк иловалари учун янги қоидалар асосан янги мижозларга таъсир қилади — Марказий банк

9:06 · 09.04.2026

Ўзбекистоннинг олтин-валюта захиралари 8,1 млрд долларга камайди

16:39 · 08.04.2026

Ўзбекистонда тадбиркорларга уч ойда қанча ҚҚС кешбэк сифатида қайтарилди?

14:07 · 08.04.2026

Ўзбекистонда пенсия миқдори қандай ҳисобланади?

10:48 · 08.04.2026

Мол ва қўй гўшти импорти учун авиаташув харажатларининг 50 фоизи қоплаб берилади

8:47 · 08.04.2026

Ўзбекистонда бепул ва пулли йўллар тартиби белгиланди

14:16 · 07.04.2026

Ўзбекистон давлат ташкилотларида бир ходимга тўғри келадиган майдон 2 баробарга қисқартирилади

13:02 · 07.04.2026

Ўзбекистонда картадан ўтказмалар мониторинг қилинади

9:10 · 07.04.2026

Капитал бозори «тартибга солиш қумдони» режимида резидентлар ҳам иштирок эта олади

15:10 · 06.04.2026

Озиқ-овқат маҳсулотлари сезиларли қимматлашди — Статқўм

14:43 · 06.04.2026

Февралда Ўзбекистон дунёдаги энг кўп олтин сотиб олган давлатлардан бўлди

9:17 · 06.04.2026

Дам олиш кунлари қайси банклар ишлайди?

9:15 · 04.04.2026

Аҳоли ва тадбиркорлар банкларга қўйган депозитлар ҳажми кескин ошди

15:38 · 03.04.2026

O’zbekistonda nominal ish haqining o’sishi sekinlashdi

Oʻzbekistonda 2024-yilning birinchi yarmida aholining inflyatsiyani hisobga olmagandagi oʻrtacha hisoblangan nominal ish haqi 17,4 foizga oʻsgan. Bu 2023-yilning mos davriga nisbatan 3,7 foizga past demakdir. Shuningdek, hududlar hamda sohalar kesimida eng yuqori va eng past oʻrtacha oylik nominal ish haqi boʻyicha statistika eʼlon qilindi.

O’zbekistonda nominal ish haqining o’sishi sekinlashdi

Oʻzbekistonda 2024-yilning yanvar-iyun oylari davomida inflyatsiyani hisobga olmagandagi oʻrtacha nominal ish haqi 17,4 foizga oʻsdi. Bu haqda Statistika qoʻmitasi tomonidan taqdim etilgan hisobotda soʻz boradi.

Maʼlum qilinishicha, 2024-yilning ayni davrida oʻrtacha nominal ish haqi 5 million 92,2 ming soʻm boʻlib turibdi. 2023-yilning mos davrida esa bu miqdor 4 million 337,6 ming soʻmga teng boʻlgan.

Hududlar kesimida eng yuqori oʻrtacha ish haqi Toshkent shahri (8 million 450,9 ming soʻm), Navoiy (6 million 601,9 ming soʻm) hamda Toshkent viloyatida (4 million 917,8 ming soʻm) boʻlib turibdi. Aksincha, oʻrtacha oylik ish haqining eng kam miqdori Qashqadaryo (3 million 634,4 ming soʻm), Surxondaryo (3 million 688, 3 ming soʻm) va Namangan (3 million 751, 6 ming soʻm) viloyatlariga tegishli.

Qolgan hududlarda esa statistika quyidagicha:

  • Andijon viloyati — 4 million 446,5 ming soʻm;
  • Qoraqalpogʻiston Respublikasi — 4 million 165,4 ming soʻm;
  • Buxoro viloyati — 4 million 163,3 ming soʻm;
  • Xorazm viloyati — 4 million 82,2 ming soʻm;
  • Sirdaryo viloyati — 4 million 61,8 ming soʻm;
  • Samarqand viloyati — 3 million 832,1 ming soʻm;
  • Jizzax viloyati — 3 million 829,4 ming soʻm;
  • Fargʻona viloyati — 3 million 806,4 ming soʻm.

Oʻrtacha oylik nominal ish haqi oʻsishining eng yuqori surʼatlari Toshkent shahri (120,2 foiz), Samarqand (118,2 foiz), Andijon (117,6 foiz), Fargʻona (116,8 foiz) va Navoiy (116,2 foiz) viloyatlarida kuzatilgan.

Sohalar kesimida eng yuqori ish haqi bank, sugʻurta, lizing, kredit va vositachilik faoliyati (14 million 434,5 ming soʻm), axborot va aloqa (12 million 389,6 ming soʻm) hamda tashish va saqlashda (7 million 733,2 ming soʻm) boʻlib turibdi. Shuningdek, sanoat (6 million 217,4 ming soʻm), savdo (5 million 863,5 ming soʻm) va qurilish (5 million 447.9 ming soʻm) sohalarida ham oylik nominal ish haqi oʻrtacha koʻrsatkichlardan yuqori. Taʼlim ( 3 million 499 ming soʻm) va sogʻliqni saqlash (3 million 288,1 ming soʻm) esa hali ham oʻrtacha nominal ish haqidan past oylik maoshga ega sohalar boʻlib turibdi.

МБ: Аҳоли учун ойлик иш ҳақи асосий даромад манбаи бўлиб қолмоқда
Янгиликлар 15:56 · 10.04.2026
МБ: Аҳоли учун ойлик иш ҳақи асосий даромад манбаи бўлиб қолмоқда
Миллий валютада чиқарилган суверен халқаро облигацияларнинг қандай афзалликлари бор?
Янгиликлар 12:12 · 10.04.2026
Миллий валютада чиқарилган суверен халқаро облигацияларнинг қандай афзалликлари бор?
Заргарлик билан шуғулланувчи тадбиркорларга ҚҚСнинг бир қисмини қайтарилади
Янгиликлар 10:15 · 10.04.2026
Заргарлик билан шуғулланувчи тадбиркорларга ҚҚСнинг бир қисмини қайтарилади
Аҳоли ва тадбиркорларнинг 88 фоизи солиқларни ихтиёрий тўлаяпти — Солиқ қўмитаси
Янгиликлар 18:50 · 09.04.2026
Аҳоли ва тадбиркорларнинг 88 фоизи солиқларни ихтиёрий тўлаяпти — Солиқ қўмитаси
«Барча расмий хабарлари фақат солиқ тўловчининг шахсий кабинети орқали юборилади». Солиқ қўмитаси фуқароларни огоҳлантирди
Янгиликлар 11:43 · 09.04.2026
«Барча расмий хабарлари фақат солиқ тўловчининг шахсий кабинети орқали юборилади». Солиқ қўмитаси фуқароларни огоҳлантирди
Банк иловалари учун янги қоидалар асосан янги мижозларга таъсир қилади — Марказий банк
Янгиликлар 9:06 · 09.04.2026
Банк иловалари учун янги қоидалар асосан янги мижозларга таъсир қилади — Марказий банк